Generalno, elektroliti su soli koje se rastvaranjem u tečnosti pretvaraju u pozitivne i negativne jone. U medicini primarni elektroliti su natrijum (Na), kalijum (K), magnezijum (Mg), hlor (Cl), kalcijum (Ca), hidrogenkarbonat (HCO3¯) i fosfati. Svi oni svojim jonskim prisustvom obezbeđuju održavanje osmotskog pritiska, pravilnu raspodelu vode, regulisanje pH vrednosti krvi kao i normalno odvijanje biohemijskih procesa u ćeliji i van nje. Organizam se njima snadbeva konzumiranjem hrane i pića bogatim elektrolitima, a unutar organizma njihov balans reguliše hormone. Ozbiljni poremećaji u nivou elektrolita u telu vode do ozbiljnih srčanih i neuroloških komplikacija .
autor: Mr ph Ana-Marija Mastilović, spec. med. biohemije
NATRIJUM
Natrijum je element koji je na šestom mestu zastupljenosti u prirodi. U telu čoveka oko 30% je u kostima u tzv. neizmenjivoj frakciji, dok je preostala količina raspoređena u različitim delovima organizma i predstavlja izmenjivu frakciju. U odnosu na taj deo najveći sadržaj mu je u ekstracelularnoj tečnosti. Količina Na u organizmu je rezultat ravnoteže njegovog unošenja i izlučivanja. Unošenje zavisi od navika u ishrani, tj. vrste i količine hrane. Normalnom prosečnom ishranom odrasla osoba dnevno unosi od 50 – 200 mmol Na.
Iz organizma se gubi putem gastrointestinalnog trakta (GIT), kože i urina. Gubitak putem GIT-a postaje značajan tek u slučaju, npr. dijareje kada se mogu izgubiti velike količine ne samo Na već i vode i drugih elektrolita. Putem kože Na se normalno gubi znojem, ali tek kod opekotina i različitih lezija na koži, taj gubitak može biti značajan. Glavni put eliminacije su bubrezi koji predstavljaju i mesto njegove regulacije koja je bitna za održanje stalne koncentracije. Najvažniji činioci zaduženi za njegovo zadržavanje u organizmu su renin-angiotenzin-aldosteron i simpatički sistem, dok u njegovoj eliminaciji učestvuju atrijalni natriuretički hormon i azot monoksid.
SIMPTOMI SMANJEOG I POVEĆANOG NIVOA Na
Poremećaji u balansu natrijuma se ispoljavaju kao njegov višak ili nedostatak koji se može javiti kod teških dijarea, povraćanja, preteranog znojenja, febrilnih stanja, opekotina, hipoaldosteronizma ili kod terapije određenim lekovima npr. diureticima . Uzroci koji dovode do povećanja natrijuma u organizmu su insuficijencija srca, bolesti jetre i bubrega, hiperaldosteronizam kao i trudnoća, gde razlog ove pojave nije sasvim poznat, ali je moguće da je posledica poremećaja u mehanizmu za održavanje koncentracije Na.
Referentne vrednosti Na u serumu se kreću od 136-149 mmol/l.
Simptomi hiponatremije su nespecifični kao npr. vrtoglavica pri ustajanju, slabost, konfuzno stanje, konvulzije, tahikardije, suve službe, osećaj žeđi . Pojava simptoma zavisi i od brzine kojom se razvija nizak nivo natrijuma. Hiponatremija je često i sporedna pojava kod drugih bolesti u kojima dolazi do nagomilavanja vode u organizmu. Hipernatremija je uvek praćena dehidratacijom, osećajem žeđi, crvenilom kože, tahikardijom, padom pritiska. Izuzetno teška stanja dovode i do konfuznih stanja i kome na kraju.
Neke od namirnica koje su bogate Na su kuhinjska so, proizvodi mora, mleko, sir, jaja, povrće, ovseno brašno, pšenica i pšenične klice, šargarepa, karfiol, celer, orasi.
KALIJAM
Organizam odraslog čoveka sadrži oko 50 mmol K/kg telesne težine i od te količine najveći deo je u ćeliji gde je održavanje njegove konstantne koncentracije esencijalno za održavanje ćelija života. Sadržaj u organizmu zavisi od starosti, pola, mišićne mase (jer je najveći deo K lokalizovan u mišićima), odnosno od unošenja i njegovog izlučivanja. Kod zdravih osoba ta ravnoteža se postiže tako što je količina K koja se izluči jednaka onoj koja se unosi. Kao i kod Glavni put izlučivanja i regulacije su bubrezi, ali odgovor bubrega na promjene u količini K koji se unosi hranom nije trenutan već je potrebno i do nekoliko dana da se izlučivanje uravnoteži sa unošenjem. Izlučivanje K je regulisano i njegovom koncentracijom u plazmi, hormonom aldosteronom i brzim protokom tečnosti kroz bubreg.
Poput natrijuma i kod kalijuma može da bude povećana ili smanjena ukupna količina u organizmu koja može, ai ne mora, biti praćena promenama njegove koncentracije u plazmi. Promene koncentracije K u plazmi definišu se kao hipo tj. hiperkalemija gde je K niži od 3,5 mmol/l, tj. viši od 5 mmol/l.
https://pharmamedica.rs/laboratorija/uloga-i-značaj-elektrolita-u-organizmu-2/#:~:text=SIMPTOMI%20HIPER%20I,bolesti%20i%20dehidracije.
